|
|
| < | lipanj, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
tonchy
anja lovrenšćak
tijana
sonja
tonka tortić
ella
ana
leon (iskreno nemam vam pojma ko je on)
ivona u.
miss shafran
lucija
anja palčić
mijich
moa seka..xD
tinx_xD
martich
ime: Martina
razred: 8a
-14 god
Slušam: Rock (i mamu kad se ne iskljućim)
Gledam: Romantićne komedije i drame (uglavnom)
Čitam: sve nastavke serijala Sumrak i knjige koje govore o tuđim problemima (ili ne problemima)
Izlazim: Ah tu negdje u svoj bijedni Ivanić..Pub, Tropicana (nije mi baš draga)
Radim što: Crtam uglavnom i slušam muzikiku. Odlazim gledat svoje cure na trening jer više ne mogu trenirat.
crno ili bijelo?..crno
mob ili laptop?..laptop, valjda
srecha ili novac?..sreća..
sretna?..uglavnom
kino ili kazalishte?..khm, neam poyma
dan ili noć?..noć
shetnja ili wožnja na biciklu?..shetnja
rukomet ili nogomet?..kako kad
proljeche ili jesen?..proljeche
ljeto ili zima?..ljeto
nes' ili chapuchino?..pomijeshano..s šećerom i na vodi..
Kada umrem želim da me rastrgate i ogulite mi kožu te da je upotrijebite za izradbu torbica i cipela. Pojedite moje meso, od mojih crijeva napravite kobasice, a od masnog tkiva čvarke i mast na kojima ćete peći palačinke. Pitam se s kolikim ćete užitkom to jesti. Zna li itko od vas što zapravo ljudi rade životinjama neposredno prije no što im ogule krzno i kožu. Udaraju njima iz sve snage o pod i kamenje tako da ima glava najviše nastrada skupa s karlježnicom. Jeste li znali da bezosjećajno gaze po njihovim glavama i vratu kako bi im nanjeli što teže ozlijede ili ih ugušili što im rijetko uspijeva. Niste? Mislili ste da im je smrt brza i bezbolna. O ne, traje satima. Što se dalje događa? Rastgaju im krzno i kožu i još ih ostave na životu..ostave ih da se muče premda znaju kako neće preživjeti. Užasan prizor. Još užasniji čin. Ako ništa drugo te životinje bar zaslužuju brzu i bezbolnu smrt. Mislim da ćete sada kada ste ovo pročitali malo razmisliti do iduči puta kada kupite novu bundu, kaput ili pojedete šniclu. Ne smatrate li i vi da su životinje živa bića kojia imaju osjećaje? 
I tako je još jednom psihološki ugroženo dijete napisalo post. Nakon dugo vremena. Želim samo napomenuti kako ću se i dalje orijentirati na probleme koji se vežu za neko društvo ili slično te da se neću vraćati na svoje staro ja i pisati o problemima koji se naročito tiću mene. Samo vam želim otvoriti oči. (Good luck with that Martina) 
Naslov me podsjeća na malo dijete. Dijete kakvo sam ja bila koje baš kao što piše u naslovu ne zna ništa o životu. Svijet mu izgleda kao zelena prostrana livada puna cvijeća, mjesto na kojem nema nasilja, ubojstava, problema s hranom, novcem...
Ponekad se i ja pokušam tj. želim osjećati tako. Sigurno u svojoj doista maloj zemlji. Želim se naći u zagrljaju dobrote i ljubavi, na trenutak zaboraviti na tako okrutno mijesto u kojem smo prisiljeni svi boraviti za vrijeme svog krtakog života. No...gledajmo na to realno. To je gotovo nemoguće, jedna lijepa želja koja je prije svega neostvariva. Tako tužnoj i stmurenoj ne preostaje mi ništa osim sanjati, jedina opcija koje se u ovom trenutku mogu sjetiti. Čini se dobrom, ili je ja želim učiniti dobrom. Čak ni taj san ne pruža mi tako lijep i siguran osjećaj. Zlatan san u kojem ja kao dijete stojim na zlatnoj livadi okružena zlatnim cvijećem. U jednom trenutku puhnuo je vjetar i pelud sa jednog cvijeta odlepršala je daleko u zrak presijavajući se na suncu, kao šljokice. Ali ja, ja se ipak ne smiješim. Pitate se zašto? Tko se smije kada je tužan, a tko je tužan u ovakvim snovima? San se stvarno (na prvi pogled) čini lijep...i skup. To je ono što me tišti. U svom vlastitom snu, koji se stvara u mojoj vlastitoj glavi ja ne mogu stvoriti nešto lijepo. Što smo stariji život nam se sve više okreće oko novca i ja se opet ne mogu naći u svom djetinjstvu te ne uspijem ispuniti tu malu želju. Zar tražim mnogo? To ne mora biti stvarnost, samo san. To nije mnogo. Zar mi u snovima u kojima se želim ljepo osjećati, sigurno, želim bit vesela, novac mora biti bitan?
I tako ja sanjam taj san svaku večer iznova u nadi da će se na nebu naći neki oblačić koji će pokriti sunce i shvatit ću da zapravo sve to što svijetli oko mene je ona lijepa livada iz djetinjstva obasjana zraka vruće užarene kugle, sunca.
Što vam ovime želim reći? Možda mislie da sam luda, ali stvarno nije sve u novcu. Sreća nije novac, a sreća je najljepši dar koji možemo dobiti. Ali tko ga daruje? ...nitko...mi sami. Mi ga možemo podariti sebi i drugima. sve je u nama. Sreća ne dolazi od nikakvog Boga niti nesreća od nekog vraga. sve nam se to nalazi u glavi. Ako si tamo postavimo misao da smo sretni, bit ćemo, a ako postavimo totalno suprotnu...znate što vas ćeka.
Nadam se da sam vas ''prosvjetlila'' i da nitko kada pročita sastavak neće otići s kompa tužan. Uživajte u ostatku dana.
AND...JUST SMILE!!! :))
uff..ne znam odakle poćeti..nisam fkt duuugo pisala i fkt mi je žao..ah znam gdje da krenem..martina je došla ovdje na praznike iz omana, bila je nedavno kod mene..dns ja moram k njoj..a ona sutra opet u oman..isto tako znate kako mi se bliži kraj osmog razreda kao i krizma..krizmana kuma bit će mi mos barb..neki dan je spala kod mene, a za novu ja kod nje..ah da i nova..ma bilo je ok..bar ono ćega se sjećam..hehe..dočekala sam je dok sam bljuvala na prozoru i pofarbala neski fasadu..ali nisam ja kriva..cujte..ja sam bljuvala i jednostavno je puhnuo vjetar..ah u međuvremenu sam prekinula PAR PUTA s martinom..u fkt dugo nisam pisala..al evo nas opet zajedno..a nismo se smjeli barit na staru godinu jer to znaći da ćemo cijelu novu provest zajedno..al on je kriv, ja sam totalno zaboravila na to budući da nisam bila u nekom stanju za razmišljanje..ok ok..dolazimo do najvećeg problema..Kamo u srenju????..a ćujte..moram upisat gimnaziju..a neću..našla sam si pre kull školu..prirodoslovna škola vladimir prelog..awww..oću upist kemijskog tehnićara..tam mi je išla profa iz kemije..i malo mi se raspitala te veli da je škola sad jako dobro opremljena..što sam ja provjerila na netu..imaju forenzički laboratorij, jednu od najboljih dvorana u zagrebu, bazen, kozmetićke salone (to isto možete tam upisat), često priređuju tulume, sami proizvode školsku kredu, par laboratorija, svaka učionica tv, dvd, video i klima, 70 računala..ma kaj nije to kaj sam rekla sasvim dovoljno!!!..al moji mi ruše snove..ćim sam starom pokazala na internetu kakva je to šk njegovo pitanje bilo je: 'a kolka je cijena tog školovanja?'...tak neš..omfg..kaj ih boli za cjenu..ja to fkt oću..a ok..valjda ih nagovorim..barb misli za svoj rođ bušit pearc na nosu..ja bi usnicu..e bilo bi prezakon..al brijem da od toga nebu niš bar do 16..al ja i to želim..jbt pa sam si bum zbušila tu rpu..hehe..ah da škola..prešla sam s pet..geografiju sam odgovarala za pet i tak sam ljepo odgovarala da mi nije ni htel upisat ocjenu neg je sam zaokružil 4..isto to se dogodilo s njemačkim..a engleski znam za pet..sam kaj mi se fkt ne da slušat nju na satu..pa uvijek neš crtam..ah došli smo i do brace..luka (međo) je u požegi..u fucking vojarni i nema ga do drugog mjeseca..tj bio je par puta tu..awww..faliii!!!..već valja svi znate kak sam ošišana..brijem ić na skroz kratko, al isto tako brijem da se ta idea nebu svidla martinu..tj kad sam mu rekla sam me bljedo pogledal i mislil si; 'bogte kaj si ti glupa??'..a kaj, a tek kad mu velim za pearc..brijem da će me se odreć..hehe..al njemu tak i tak nikad niš nije ljepo pa preživi..hihi..P.S. luv ya martin..aj idem..neda mi se više pisat..pozzzam sve frendove i frendice..voljam vas..
ah da moram i spomenut tinu..ah ona i darko su se zajebali i provest će cijelu novu godinu (2009.) zajedno..hehe..pozzz tinx..puss
a efo me..wratila se ya s mora..kay da wam kazhem..prohodala s naysladhim stworenjem na swiywtu..on zna ko ye..
..mahaha!!! puno toga se kod mene promiyenilo..pochela sam slushat avril i duffy..slusham ih ciyelo ljeto..maidene i tokievce sam malo zapostawila, a amy winehouse se yosh uwiyek nalazi na moyim top ljestwicama..postala sam owisnica o nalakiranim i dugim noktima..pazim na njih ko na oko u glafi..
..mahaha!!!..yedem swe manje..
spawam swe wishe..
..chak do podne..prerem zube swko malo..
..i ne cmizdrim kad mi ye dosadno..
..i dalje nawiyam za yednu yedinu 
..cak i spawam u dresu repke..mahaha!!! za ubit se..
..
owe zadnje dane swi su mi u obitelji nekay nabriyani..efo seka ye sad otishla na neki test kay yosh niye pisala iz solfegga..po ciyele dane mi pyewa nekay tipa: do fa mi so ti re la do..ma ona ima neke swoye briye..doma mi ye dosadno tak da wriyeme uglawnom prowodim kod sestrichna, al yedna ye sad na moru druga u cheshkoy..i kod ifane i sare..owo bi wam bila njihowa reakciya kad dodem...''ZAR OPET!!!!''..al shto da im ya radim..takwa su wremena..mahaha!!!..
na moru ye bilo ludo..owa ywdna cura klara..(a chista plawusha)..ye preluda..bila ye yednom doshla k meni i ya yoy sluchayno naprafila cedewitu s winom..i ona ye mislila da ye to greip..plawusha..i popila yu ye..ya sam skuzhila tek kad sam ya ishla pit..iduchi dan yoy se razbila chasha i ishla ye sweyedno pit iz nje..i porezala se..10 min ye drzhala yezik pod mlazom wode..ahh..pa smo lowile ribe..s rukama..ishle pliwat daleko, daleko pa me ona neky zhderala s morskim psima i dupinima..a yednu wecher smo bile u gradu i ona meni da mobitel da poshljem poruku tam nekoy kretenchini, i da mi mob na wrh prsta i meni mob padne u more (njezin)..a ya u starkama i dugim hlachama buch u wodu do koljena..mi smo nasred ceste pokushawale oziwit njen mob dok su nas ljudi bljedo gledani, a naybolje ye kay su meni starke škripale swe do doma..i yosh sam yu zhderala kak chu zbog njenog moba dobit gljiwice i zakasnile smo doma..uuuuuuuuu..bilo ye gadno..al da smo zakasnile 15 min..mis smo zakasnile skoro chitaw sat..a yednu wecher sam ishla wan s owom yednom tenom..i ofo nikad nechu zaborafit..swaka si ye syela na swoyu stranu zidicha i ciyelu wecher smo se dop s nekim prek moba..btw mobiteli nam se zowu roko (njezin) i vito (moy)..ludo..
..ma swi su mi shupach i tak mi yako fale i nayradhe bi nazad..al kad nikog tam nema..tak da..da se opet skupi ciyelo drushtwo..bilo bi ludo..
a shto se tiche naslowa..niye meni tak loshe..meni ye super..al od kad sam doshla doma sam idem nekam na kafu i nish wishe..meni treba malo adrenalina..al efo idem heleni u četwrtak na rochas..fala bogu..ayd idem ya sad..malo sam se raspisala..al znete mene..ya sam riyechita..mwa
*ljubim*
evo mene...vratila sam se ja ziva i zdrava s naseg maturalca...a sta da vam kazem...jos sam pod dojmom...bilo nam je ludo, nisam se utopila...weeee...bili smo u orebiću (na otoku pelješcu)...znam malo daleko, al zdurali smo mi i to. bili smo u hotelu s pet zvjezdica i hrana je bila super (znate da sam ja ovisna o jelu)...imali smo švedski stol...onakve lazanje zadnji put sam jela prije dvije godine na murteru, a onakve špagete prije godinu dana u njemačkoj...bilo je i kulena...hehe...al dobro , ko da je hrana bitna...ustvari bitna je...mozda vam poslje metnem neki slajdić s maturalca...nemrem sad zato kaj mi je memory stick kod anje...nema njega, nema slika...al doci cemo mi i do toga...
a danas je i kraj skolske godine...prosjek je zadovoljavajući...4.9, četvorka iz biologije...ah ta biologija, to me nikad nije islo, a nikad i neće...al znate da mi je malo zal kaj nema vise skole...tonchy i jos neke cure najbolje znaju zakaj...ma ja vam ne mrzim skolu...pa volim je...al ozbiljno...no dobro, sad kad imamo 2 i pol mjeseca odmora...necu vas zamarat skolom...
u nedjelju smo imali festu za kraj sezone...nema vise ni treninga...jos danas jedan trening i gotovo...naravno, tonchy, anja i ja nismo do kraja ostale na fešti...otišle smo u kloštar...iiiii....vozila sam se na motoru...weeee...to jest jakač me vozio...al nije na fešta bila loša...imali smo kaj za pit...za jest, a to je ipak najbitnije...
a danas vam tonchy drugi put vec slavi rockas...bit će nam ludo,,,dolaze i DORIJAN; LUCIJAN i FILIP...tomislav, jakač i jakov ne mogu doć, al snaći ćemo se mi i bez njih...joj da...sutra i nasa editica slavi rorkas...SRETAN ROĐENDAN EDITA...vidite kak sam ja pažljiva...=)))
a naša martina šafran početkom osmog mjeseca odlazi u oman...ljudi...na 4 godine...jos nije ni otisla a vec mi fali i jedva cekam da se vrati...čovjeće, moram prek msn-a održavat kontakt s njom čak 4 godine...e pa ljepo...valjda nam bude malo dolazila...='(
al isto tak vam i ja odem na more...neznam jel sutra ili preksutra...al bitno da idem...i bit ću tam do par dana prije nove skolske godine...ja osmašica...nemrem vjerovat...idem u rastovac, kod otoka murtera na koji ide stela...dobro ste me culi...ni stla a ni lana nejdu ove godine u rastovac...steta...al ostaje mi ono drugo društvo...i da petog ili šestog sedmog se vraćam doma pa sedmog sedmog idem s tonkom i njenima u valbandone (negdje kod pule)...
pa ce vam ovo bit moj zadnji post sve do odmog razreda...jer e nema...ali zato ocekujem da me puno komentirate...i htjela bi jos jednom pozeljet sve najbolje martini u omanu i mučiću u bjelovaru...naime, on će tamo u vojnu skolu pa...iako ga baš i neznam...sve najbolje...i ljudi tak...pozzzam vas sve...cijelo društvo s žerke, iz kloštra i ivanića, a poseban pozdrav adrianu koji će ljudi moji imat bend...a ja cu bit njegova vjerna slušateljica...i bude me vodil na turneje (el tak adi...hihi)...veeeeeeeelika puuuuuusa svima
ovaj naslov je za one koji misle da sam ja uvijek happy...što nisam, te za one koji misle da sam ja u POTPUNOSTI emo...što također nisam. kada hoću bit sretna, onda sam sretna, a kad mi se oće bit tužan onda sam tužna...malo sam vas zbunila...jel tak...el nemojte me uopće doživljavat...oki doki...idemo dalje. svi mi govorite da mi fale slike na blogu, al ljudi meni se to neda...znam, znam...ljenost je smrtni grijeh...al fkt mi se neda...al danas budem metnula par slikica svojih frendova...bez brige nebum metala nikaj od tokio hotela...neću vas mučit...još...hh...počela sam slušat erosa...lik pjeva super, ali još nije nadmašio iron maiden, tokio hotel ili amy winehouse...on ja samo dosta dobar pjevać...a da zaboravih se pohvalit...prosjek mi VJEROJATNO neće biti 4.9 nego 4.8 zato što sam si sad na kraju malo matišu zeznula pa bi iz nje i biologije moga imat 4...eeeeeeee daaaa...idemo u utorak na većer na maturalac...jeee...bit će nam ludo i nezaboravno...hh...i ljudi ak vas zanima zakaj mi je ona maramica bila zamotana oko prsta u školi...jela sam torticu fingers...i stvarno je opasna po prste...e neću ja s hruševarkom imat posla buma ja rekla tomislavu i dorijanu nek joj bukvicu očitaju...zakaj da ja imam posla s takvim smećem...s monikom i ivanom s više neću moć bit dobra ko prije zato kaj...ivana kaže da sam se ja promijenila...al nisam ja ta kojoj je tema broj jedan...dečki iz kloštra...svaka me kost boli od druženja s njima i slušanja samo o dečkima...ono...nije da ne želim dečka...al nisam tak očajna da se idem njima jadat...ili bilo kom drugom...ak ovo sad pročitaju...poručujem im da mi je fkt žao što sam to napisala...al istina je istina...jednom je naš genijalni einstein bio izjavio: ''postoje samo dvije beskonačne stvari: svemir i ljudska glupost...ali za svemir baš nisam potpuno siguran!''...nemam pojma kaj mi je sad ovo trebalo značt...bitno da sam ja napisala...hh...a da...i slikice sam vam obečala...a to će va bit moje slikice i slikice mojih frendova i frendica...ajde ljudi uživajte...e da slikice su vam u boxevima...hh...
kak ste se bili potrudili oko komentara...isse (to vam je tonkina)...pa možete vi i bolje...došel mi je bratić iz njemačke sa svojom ženom...došli su mi i njegovi starci (moja teta i tetak)...tak da ove dane imam sam neku strku...koma čovjeće...sad moram nazvat tomislava da mu velim da mi stare nema doma tak da dodu on, lucijan i krezo k meni ranije...3,2,1...zooovem...28920......okrećem ja broj...tu tu,tu tu, tu tu...ništa...zauzeto je...idemo probat na mob...3,2,1...091906......e bok tomislav...sad vam se ja i on razgovaramo...oki doki...budu došli u pol sedam...danas imamo tekmu s dečkima...'95 godište...a bit će vam to duga i neizvjesna borba za naslov...pitaj boga čega...al uni su vam fkt dobri...nema veze to kaj su mlađi...brijem da smo zadnji put zgubili od njih...al gledajmo to s vedrije strane...čekaj malo...pa nema vedrije strane...aaaaaa ipak ima...oni su dečki...jednu godinu mlađi, al opet su dečki...a sad su mi dosle cure tak da vam neću više pisat...a i neda mi se pisat tak da nebi pisala ni ovak ni onak...ajde pozzzzzzzzzzzzzzzz s duuuugačkim zzzzzzz svima...pogotovo društvu iz kloštra...i da znate da idem tomislavu u petak poslje škole...bit će na ludo i nezaboravno...
u ko zna kojem blogu po redu...al to vam je život...sad je kod mene tonka pa mi se nikaj neda pisat...al i to vam je život...ajd nadam se da će mi ovaj blog uspjeti...bar jedan...a nakon prvog sam izgubila volju...ajd ljudeki pozzzam vas sve, a sad idem po neki paranormalan dizajn i idem dodat neke linkiće...pusek...
